Na tradicionalnoj godišnjoj regionalnoj konferenciji o informatičkoj pismensti uz prisustvo pretstavnika slovenačke vlade i ogromnog broja škola i institucija koje se bave ovim problemom u regionu, prezentirana su najnovija ostvarenja, istorijat i trenutne aktivnosti svih zemalja učesnica. Našu zemlju predstavljao je JISA – Jedinstveni informatički savez Srbije.

Uvodnim izlaganjem gosti iz ECDL-F, Dablin, Piotr Mrozinski - Regional Development Executive i Julian Seymour - Business Operations Manager, istakli su činjenicu da se danas svakodnevnom upotrebom računara na gotovo svim radnim mestima postavlja i pitanje sposobnosti pojedinaca da njime upravljaju i rade. Analize ukazuju da prosečni službenik dnevno troši oko 10 minuta na otklananje smetnji u radu nastalih usled lošeg rukovanja. Time se gubi radno vreme ne samo onih koji nedovoljno poznaju rad na računarima već i prvih najbližih kolega kao i onih drugih koji su profesionalno zaduženi za popravke. Kada se ove cifre prevedu u novac, to ukazuje da se u firmama sa više od 1000 zaposlenih troši nepovratno nekoliko miliona eura zbog nedovoljne pripreme zaposlenih za rad na računarima. Koliki su tek gubici na državnim nivoima? Sa ovim u vezi Evropska Komisija učinila je plan intenzivne informatičke obuke evropskih građana pod nazivom i2010 kojim se predviđa da u nerednom periodu 20 miliona građana prođe obuke i stekne sertifikat znanja rada na kompjuterima, kako bi mogli ostati na svojim radnim mestima. ECDL Fondacija je još od 2003.god. izabrana od strane EU za sporovođenje ovog obrazovanja i trenutno već 8 miliona evropljana ima ECDL sertifikat.

Već iz prvih prezentacija Slovenije i Hrvatske, uočilo se da su se Vlade ovih zemalja znatno pre Srbije uključile u problem unapređenja informatičke pismenosti kao preduslova informatičkog društva, bolje administracije i sveopšteg privrednog razvoja. Gotovo trećina od 50.000 hrvatskih nastavnika osnovnih i srednjih škola već je prošla ECDL sertifikaciju za šta je hrvatska država izdvojila do sada preko 6 miliona eura!  Veoma poražavajući podatak za Srbiju prezentiran je kada se uporedi broj građana sa kompjuterskim diplomama u odnosu na ukupnu populaciju u državi. Prema ovim podacima Srbija kasni 6 puta ili 600% za Slovenijom i Hrvatskom a oko 30 do 90 puta, ili 9000% za razvijenim zemljama EU. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme na intenzoivnom i permanentnom širenju informatičkog obrazovanja kod nas, jasno je da će sadašnje i buduće inostrane investicije biti usmerene na korišćenje niskokvalifikovane radne snage, odnosno da će proći mnogo vremena dok ne ugledamo proizvodnju visokih tehnologija u ovim krajevima.

Srećom, primeri Irske, Malte i Portugalije ukazuju da se brži privredni razvoj može postići intenzivnom informatičkom obukom svojih građana, pa to naravno budi značajnu nadu i našoj zemlji.