u petak, 29.09.2006.g. Infofest je zavrsen izuzetno interesantnom temom koja je velikoj kongresnoj sali hotela Avala okupirala ucesnike u kompletnom popodnevnom terminu gotovo sve do ceremonije svecanog zatvaranja. Standardizacija znanja u danas toliko potrebnom informatickom obrazovanju, ocigledno se pokazalo kao tema za koju su svi imali dosta da kazu.

INFOFEST, JISA i UPICG, kao organizatori ove teme okupili su veoma aktuelne uvodnicare koji su prezentirali ostvarenja i nastojanja svojih organizacija da se formira standard jednostavno prepoznatljiv u domacoj javnosti koji bi prezentirao univerzalnim pokazateljima nivo postignutog znanja i vestina rukovanja racunarima.

Pre svih ispred Zavoda za zaposljavanje Crne Gore, obratio se gosp. Zeljko Zoric koji je prezentirao aktuelni standard ovog Zavoda koji se zasniva na 6 modula obuhvacenih ECDL programom Evropske Unije. Izostavljanje jednog od ECDL modula (upravljanja bazama podataka) pravda se nedovoljnim interesom gradjana za ovaj modul kao i nepotrebnom opterecenju polaznika specijalizovanim ispitom, koji je jednim delom vec obuhvacen i modulom Excel.

Ispred Ministarstva prosvete i nauke Crne Gore, prisutnima se obratio gosp. Radovan Rutesic navodeci neophodnost uvodenja standarda obrazovanja po ugledu na evropske zemlje a gospodin Zeljko Raicevic iz Centra za strucno obrazovanje Crne Gore, naveo je takodje neminovnost sire akcije informatickog obrazovanja. Slicne stavove i iskustvo prezentirao je i gosp. Igor Vujacic iz Vojske Crne Gore, podvlaceci da je u sklopu integracija sa medjunarodnim vojnim faktorima, ova standardizacija trenutno od izuzetnog znacenja za Vojsku Crne Gore.

Ispred Microsoft-a SCG, prisutnima se obratio i gosp. Nikola Mircic navodeci paletu sertifikata koje izdaje Microsoft.

Ispred UPICG - Udruzenje profesionalnih informaticara, obratio se predsednik udruzenja, gosp. prof. dr. Bozo Krstajic, koji je istakao namere ovog udruzenja da u sto skorijem roku postane punopravni clan evropske asocijacije CEPIS i tako stekne pravo sprovodjenja ECDL koncepta u Crnoj Gori. Gospodin Krstajic istakao je i cinjenicu da se UPCG kao ECDL Partner Centar vec skoro godinu dana bavi sprovodenjem standardizacije obrazovanja po ovom najrasprostranjenijem svetskom i evropskom konceptu.

U zavrsnoj reci uvodnicara ovog okruglog stola, prisutnima se obratio i Ðorde Dukic, Predsednik JISA, navodeci da je Strategijama razvoja informacionog drustva i Crne Gore a od nedavno i Srbije, ECDL definisan kao standard koji treba primenjivati na svim nivoima - od osnovnog obrazovanja najmladih do dopunskog obrazovanja starijih i svih drugih koji u svakodnevnom radu koriste kompjuter. Uzaludni su pokusaji da se kvazi standardima interno definisanim pokusava premostiti jaz informaticki razvijenih i nerazvijenih, jer svet priznaje samo one koje moze jednostavno prepoznati i koji se istovremeno koriste i u svim drugim zemljama. Tesko je verovati da ce neki poslodavac Nemacke ili Australije uvaziti interni sertifikat Privredne komore Srbije ili nekog drugog o kompjuterskoj kvalifikaciji "slicnoj ECDL-u" ako moze istovremeno zaposliti drugog kandidata koji vec ima pravi ECDL sertifikat. Sa druge strane, niti jedna drzava nece favorizovati jednog proizvodaca pa niti propisati obavezu poznavanja rada na Microsoft, Linux ili Mac platformi, kao sto nece nikada zahtevati da se vozacki ispiti za automobile polazu iskljucivo na Pezo-ima, Reno-ima ili Mercedes-ima. Stoga je ECDL koji obuhvata sve ranije pomenute informaticke platforme determinisan kao idealni standard nezavisan od proizvodaca softwera a lako primenjiv u sirokom obrazovanju i svakodnevnim potrebama zaposlenih. Zato ne cudi cinjenica da je ECDL za kratko vreme zauzeo svoje ekzaktno mesto u mnogim Zakonima i Strategijama zemalja Evrope i sveta.

Gosp. Ðorde Dukic istakao je i cinjenicu da brojke koje ima JISA, kao nacionalni nosilac ECDL licence za Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Republiku Srpsku, pokazuju nase izuzetno zaostajanje u odnosu na okruzenje, gde Rumunija, Bugarska, Grcka, Italija, Hrvatska i Madjarska vec imaju ne dva ili tri puta vise, vec bukvalno sto puta veci prosek koriscenja ECDL licenci nego nasi gradani, institucije i privreda.

Potom su rec dobili crnogorski provajderi obrazovanja:

•  Digit Montenegro, Podgorica

•  Elink, Kotor

•  Elipsa, Pljevlja

•  Barexplorer, Bar i Niksic

•  Opus, Bar

•  Procesor, Bijelo Polje

koji su prezentirali svoja iskustva sa informatickom obukom, ECDL programom i broj izdatih licenci. Aktuelna situacija u Evropi koja govori da svaki sezdeseti stanovnik "starog kontineta" poseduje ECDL sertifikat, prenesena na tlo Crne Gore trebala bi znaciti da bar 10.000 crnogoraca poseduje ECDL sertifikat. Nazalost cinjenica je da ih u ovom momentu ima ukupno manje od 300! Malo povoljnija situacija vidi se na tlu uze Srbije a na prostoru Vojvodine uocava se procentualno najveci broj ECDL sertifikovanih gradana, mada jos uvek veoma daleko od evropskog proseka.

Jednoglasna poruka svih prisutnih je neophodna standardizacija informatckog obrazovanja i ogromno povecanje ulaganja u informaticku obucenost kao premise danasnjeg poslovanja i svih oblasti zivota i rada.